„Zeleni morski tepih“ zadaje muke jadranskim državama

Prozirne vode Jadrana već dugo su ponos zemalja koje na ovo more izlaze. Azurna boja Jadranskog mora, čije su vode znatno čistije od ostatka Mediterana, privlači sve veći broj stranaca koji dolaze na odmor u Sloveniju, Hrvatsku, Crnu Goru i, od nedavno, Albaniju. Sa urušavanjem sektora teške industrije, ove prozirno čiste vode postale su dragocen ekonomski resurs.

Ipak, pojavila se nova pretnja. Svake godine, jedan podmukli zeleni podvodni grabljivac širi se u potaji, ugrožavajući morsku floru i faunu jer neumoljivo prekriva peščano i stenovito morsko dno svojim debelim tepihom ustalasanih zelenih listova nalik paprati.

Stanje u kome se nalaze nekada čiste vode oko Elbe, ostrva u Ligurskom moru, predstavlja jasno upozorenje o tome šta bi Jadranu moglo da se desi. Morsko dno oko Elbe ranije su krasile brojne vrste korala, puževa i školjki, te je ono bilo pravi raj za ronioce. „Danas, tamo niko više ne dolazi zbog ronjenja“, žali se profesor Frančesko Ćineli, stručnjak za biologiju mora sa Univerziteta u Pizi, dok mu pogled šeta priobaljem sela Marina di Piza. „Na dnu je samo zeleni tepih“, objašnjava on.

Profesor Ćineli misli na agresivnu algu Caulerpa Racemosa, koja se poput šumskog požara proširila Mediteranom, a sada ugrožava i Jadransko more.

Ne radi se samo o tome da ova alga nije prijatan prizor za oko. Caulerpa stvara guste kolonije na svakom tipu morskog dna, kako u čistim tako i u zagađenim vodama, menjajući karakteristike svog novog staništa i dramatično redukujući raznovrsnost i bogatstvo drugih vrsta podvodne faune. Ona se brzo širi na svim vrstama podloga, kako u hladnoj tako i u toploj vodi, blokirajući sunčevu svetlost preko potrebnu manjim morskim biljkama koje zbog toga odumiru. Pored toga, u vodu ispušta alkaloidne supstance koje izazivaju umiranje i svih drugih organizama u okolini. Uništavajući floru koja pokriva morsko dno, Caulerpa takođe ugrožava opstanak riba, ljuskara i mekušaca koji se hrane podvodnim biljkama ili im je potrebna gola stena ili pesak kao stanište. Posebno su ugrožene riba list i morski pauk jer one isključivo žive na peskovitom dnu.

„Kada Caulerpa pokrije morsko dno poput tepiha, ove vrste gube svoje prirodno stanište“, kaže Ante Žuljević iz Instituta za oceanografiju i ribarstvo u Splitu. Širenje alge na ostatak Jadrana kao i čitavog Mediterana će stoga dovesti do smanjenja količine ekonomski isplativih jestivih riba, ali će odvratiti i ronioce i turiste od posete tim područjima. Mora poznata po svojim brojnim ribljim vrstama i lepoti podvodnih pejzaža bi mogla da se pretvore u monotone podvodne pustinje.

Naučnici kažu da ukoliko vlade Italije, Slovenije, Hrvatske, Crne Gore i Albanije ne udruže napore kako bi suzbili ovu pošast, situacija će verovatno izmaći kontroli. Ipak, uprkos ozbiljnosti ove pretnje, vlade u jadranskoj regiji nisu do sada iskazale spremnost za međusobnu saradnju, niti su zatražile pomoć od članica Evropske unije poput Francuske, Italije i Španije, koje su se već suočile sa ovim problemom i zajedno rade na ograničavanju štete koja bi mogla da nastane.

Pristižu u more pokraj vas…

Caulerpa Racemosa je prvi put primećena u Mediteranskom moru pre oko 80 godina. Ova tropska vrsta, poreklom iz Crvenog mora, pristigla je preko Sueckog kanala početkom tridesetih godina prošlog veka i postepeno se raširila na preko 50.000 hektara morskog dna. Evropska komisija je označila Caulerpu kao ozbiljnu pretnju biodiverzitetu mora pre otprilike desetak godina. Od tada se ova alga ubrzano širila po Mediteranu i, konačno, Jadranskom moru.

Pre dvadesetak godina, Caulerpa je, nošena morskim strujama sa obala Libije, počela da se širi do priobalja drugih mediteranskih zemalja. Čovek je takođe, ne sluteći, potpomogao širenje ovih morskih „slepih putnika“ raznoseći ih širom Mediterana na koritima brodova, sidrima, ribarskim mrežama i ronilačkoj opremi. Svaki put kad bi se „zaraženi“ brod usidrio ili ispustio balastne vode u luci, ove alge bi stekle svoje novo stanište.

Stigavši nešto kasnije u Jadransko more, Caulerpa Racemosa se, tokom poslednje tri godine, proširila sa dve na osam lokacija u Crnoj Gori. Najveća zahvaćena površina je u uvali Veslo na poluostrvu Luštica, na samom ulazu u Boku Kotorsku, gde se Caulerpa raširila na preko dva kvadratna kilometara. Uočena je i u neposrednoj blizini Budve, južno od Kotora. Procenjuje se da je do kraja avgusta ova alga prekrila površinu od preko četiri hektara crnogorskog morskog dna.

U Hrvatskoj je situacija još gora. Prvi put se pojavila u blizini Paklenih otoka u srednjoj Dalmaciji. Danas su 54 lokacije u hrvatskom primorju „zaražene“ Caulerpom. Takođe je nedavno primećena u vodama u blizini ostrva Mljeta, nacionalnog parka, čije su plavetne vode važan faktor privlačnosti za posetioce.

Činjenica da ova alga nema prirodnih neprijatelja na Mediteranu doprinela je njenom širenju, ali i nedovoljna svest o ozbiljnosti ovog problema. Dugo nakon što se prvi put pojavila, Francuska, Italija i Španija nisu obraćale previše pažnje na „uljeza“, a kada su shvatile prirodu pretnje sa kojom se suočavaju bilo je isuviše kasno.

Danas, vode oko Elbe nisu usamljeni primer na Mediteranu. Nešto slično se desilo i sa morskim dnom u blizini Monaka, na Azurnoj obali, kaže Tijeri Tibo, istraživač sa Univerziteta u Nici. Tamo su ove alge „proterale“ ostali biljni i životinjski svet. „Ronioci ne žele da rone oko Monaka zato što je tamo sada samo tepih Caulerpe“, tvrdi Tibo.

Borba još nije ni počela

Potpuno suzbijanje alge praktično više nije moguće, ali naučnici veruju da njeno širenje može da se uspori doslednom primenom direktiva Evropske unije kojima se zabranjuje sidrenje, ribolov i ronjenje u područjima zahvaćenim Caulerpom.

Zakasnela svest o ozbiljnosti problema navela je mediteranske zemlje da udruže snage kako bi zaštitile morska područja od ključne važnosti u pogledu biodiverziteta, ribolova i razvoja turizma. Španija, Francuska i Kipar sprovode zajedničke istraživačke projekte, posebno odvajajući sredstva namenjena iznalaženju strategija za suzbijanje alge i utvrđivanja obima ovog problema.

Međutim, nema naznaka uspostavljanja takve saradnje između balkanskih zemalja duž jadranske obale. Stručnjaci to pripisuju nedostatku administrativnih kapaciteta, nedovoljnim sredstvima i neuspehu u usklađivanju domaćih zakona za evropskim standardima.

Crnogorski parlament, na primer, tek treba da usvoji bazičnu regulativu o upravljanju morskim resursima u vidu zakona o zaštiti prirodne okoline. Doduše, jedan takav zakon bi trebalo da stupi na snagu do kraja ove godine.

Nacionalni instituti za biologiju mora u jadranskoj regiji su pre nekoliko godina započeli razmenu informacija o zajedničkim problemima, ali vlade u tim zemljama se nisu pokazale tako ažurnim. One nisu proglasile suzbijanje Caulerpe prioritetom i za sada ne pokazuju znake da bi tako nešto mogle da učine.

Razlozi za trenutni nedostatak političke saradnje između zemalja u regionu se kreću u rasponu od političkih podela do odsustva istinske svesti o razmerama problema. Ratovi na Balkanu tokom devedesetih godina takođe su ostavili dugotrajne, štetne posledice, usporavajući protok informacija između država, naročito između Crne Gore i Hrvatske, dok se Albanija tek oporavlja nakon godina samonametnute izolacije.

Evropa, pak, zahteva zajedničku akciju. „Preporučuje se koordinisana akcija država koje su pogođene ili postoje izgledi da budu pogođene Caulerpom, posebno u pogledu usvajanja zajedničkih strategija“, stoji u preporuci Saveta Evrope iz 1995. godine.

Nešto skorije je Program za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) upozorio kako su urgentno potrebni veća posvećenost i zajednički pristup svih zapadnobalkanskih država radi rešavanja opštih ekoloških problema. U svom oktobarskom izveštaju, UNDP je eksplicitno ukazao na vezu između napretka u ovoj oblasti i dalje evropske integracije.

Naučnici koji se bave pretnjom koju Caulerpa predstavlja slažu se da jadranske države ne mogu samostalno rešavati ovaj problem. Roberto Danovaro sa katedre za biologiju mora na Univerzitetu u Ankoni, Italija, smatra da je regionalna i evropska saradnja od suštinske važnosti. „Mislim da bi bilo veoma glupo govoriti o moru isključivo na lokalnom nivou“, kaže Danovaro. „Moramo da imamo zajedničku politiku koja se tiče mora“.

Predstavnici nevladinog sektora dele isto mišljenje. „Uzaludno je neki problem rešavati u jednoj od ovih šest država, ako ostale ne rade to isto“, smatra Marija Rapini, generalni sekretar ekološke organizacije „Marevivo“ sa sedištem u Rimu. „Možda će je u Hrvatskoj, recimo, suzbiti, ali samo privremeno, jer će ona opet doći iz Albanije ili Crne Gore“.

Nekadašnji savetnik za međunarodne odnose u italijanskom Ministarstvu za životnu sredinu Đani Gvarijeri takođe smatra da „Jadran traži zajedničke projekte“. On je posebno naglasio potrebu za stvaranjem zaštićenih područja u moru. „Svaka opština bi trebalo da prepozna jednu od tih zona“, dodaje Gvarijeri. „One moraju da imaju biološko bogatstvo, moraju da budu atraktivne, kako bi stanovništvo koje živi u neposrednoj okolini imalo koristi od toga“.

Pretnja crnogorskom primorju

Uvalu Veslo, na ulazu u Boku Kotorsku, mnogi smatraju biserom crnogorskog primorja u kontekstu sve bržeg razvoja turizma od koga budući prosperitet ove mlade države sve više zavisi. Međutim, alarmantno je u kojoj je meri situacija slična onoj oko ostrva Elba. Prema rečima Vesne Mačić iz crnogorskog Instituta za zaštitu mora, Caulerpa na tom području ugrožava pojedine zaštićene vrste školjki i algi.

Precizni podaci o tome koliko je alga promenila raznolikost morskog dna u crnogorskom delu Jadrana zasad ne postoje jer nadležne institucije ne znaju koje su vrste bile nastanjene na tim područjima pre dolaska alge.

Vlada Crne Gore je u rešavanje ovog ekološkog problema za tri godine uložila svega 10.000 evra. Vlada susedne Hrvatske, primera radi, svake godine za aktivnosti vezane za alge iz porodice Caulerpa, iz budžeta izdvaja oko 135.000 evra, dok Francuzi samo za mapiranje širenja Caulerpe godišnje izdvajaju 50.000 evra.

Izdvajanje ovako malih sredstava crnogorski nadležni organi pravdaju time što, kako tvrde, „površine lokacija na kojima se alga pojavila još uvek nisu alarmantne“. Prema Siniši Stankoviću, pomoćniku ministra turizma, nema puno svrhe trošiti novac na problem koji ne može da se reši. „Kad bi znali koje su to metode kojima alga može da se iskoreni, niko ne bi štedeo novac“, kaže on. „Ali sve do sada poznate metode samo smanjuju stepen njenog širenja“.

Crna Gora je mala, relativno siromašna zemlja i teško joj je da politički opravda izdvajanje sredstava za zaštitu životne okoline iz svog ograničenog budžeta. Veći je problem, pak, što ne koristi u punoj meri predpristupne fondove Evropske unije koji su na raspolaganju za tu svrhu. Stanković kaže da Crna Gora nema administrativnih kapaciteta za pripremu i realizaciju projekata po evropskim standardima.

Crnogorska vlada, kaže on, ima u planu da nadoknadi izgubljeno vreme kroz određene aktivnosti po pitanju zaštite morskog dna Jadrana i Sredozemlja u okviru projekata Svetske banke, GEF-a (mehanizma putem koga se pomaže zemljama u razvoju da finansiraju projekte namenjene zaštiti životne sredine) i UNEP/MAP-a (programa Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine u oblasti Mediterana).

„Dali smo saglasnost da se u narednom petogodišnjem periodu za oblast zaštite podvodnog ekosistema učestvuje sa 150.000 dolara (oko 107.000 evra)“, rekao je Stanković. „Deo novca će sigurno biti potrošen na suzbijanje Caulerpe“.

Crnogorsko javno preduzeće „Morsko dobro“, u čijoj je nadležnosti upravljanje zonom morskog dobra, takođe je preduzelo korake kako bi ukazalo javnosti na opasnost od ove alge štampajući i distribuirajući brošure. Prema rečima Aleksandre Ivanović iz Službe za održivi razvoj, „Morsko dobro“ je od 2005. godine finansiralo akcije monitoringa i pokrivanja algi folijama u Budvanskom zalivu s ciljem blokiranja sunčeve svetlosti koja je Caulerpi potrebna da bi opstala.

Međutim, suma koja je potrošena na ove aktivnosti do sada je minimalna i iznosila je samo 5.000 evra.

Šta se to desilo sa „ekološkom državom“?

Iako ubrzano korača prema Evropskoj uniji, Crna Gora je uradila iznenađujuće malo toga u pogledu zakonske regulative koja se odnosi na invazivne morske vrste, mada takvi propisi predstavljaju važan deo evropskog zakonodavstva o životnoj sredini. Koliku pažnju Evropska unija posvećuje ovom problemu najbolje ilustruju podaci da je problem invazivnih vrsta prepoznat kao prioritetno pitanje na evropskom nivou u Šestom akcionom programu za zaštitu životne sredinu, usvojenom 2002. godine. U nedavnom saopštenju Direkcije za životnu sredinu Evropske komisije pod naslovom „Zaustavljanje gubitka biodiverziteta do 2010“ ova oblast je identifikovana kao ključna za preduzimanje mera radi sprečavanja širenja ovih vrsta.

Evropska komisija trenutno razvija strategiju za rešavanje problema invazivnih vrsta. „Alga Caulerpa racemosa je prepoznata kao ozbiljna pretnja morskom biodiverzitetu“, kaže Lenka Karova iz Direkcije za životnu sredinu Evropske komisije. „Ova strategija ima za cilj da na održivi način umanji efekte invazivnih vrsta na evropski biodiverzitet“. Potom je dodala da su Caulerpa racemosa i Caulerpa taxifolia, nakon istraživanja u okviru projekta SEBI2010 (Ujednačavanje evropskih pokazatelja biodiverziteta za 2010. godinu), uvrštene na spisak „najgorih invazivnih vrsta koje prete biodiverzitetu u Evropi“.

Iako je Crna Gora, po Ustavu, „ekološka država“, ona nije ratifikovala Barselonsku konvenciju o zaštiti Mediteranskog mora od zagađenja iz 1976. godine, niti je potpisala Bernsku konvenciju o zaštiti divljine i prirodnih staništa u Evropi iz 2003. godine.

Crna Gora je započela proces ratifikacije Barselonske konvencije, a prema očekivanjima pomoćnika crnogorskog ministra turizma Siniše Stankovića, Zakon o ratifikaciji Barselonske konvencije trebalo bi da bude usvojen do kraja godine. „Ovim zakonom, a posebno protokolom o zaštićenim područjima koji će ga pratiti, stvorićemo neophodne uslove za rešavanje problema Caulerpe“. Ipak, sve je to pomalo zakasnelo. Sve mediteranske države su potpisnice Barselonske konvencije, što je slučaj i sa većinom crnogorskih suseda. Poređenja radi, hrvatski parlament je doneo Zakon o primeni Barselonske konvencije još 1996. godine.

Osim Bosne i Hercegovine, koja ima veoma malo priobalje, Crna Gora je jedina jadranska država koja nije potpisala Bernsku konvenciju. „Nema smisla hvaliti se da smo ekološka država ako imamo takav odnos prema moru“, kaže Vesna Mačić.

Crna Gora je takođe izuzetak u odnosu na ostale mediteranske države i po tome što nema nijedno zaštićeno morsko područje. Prema direktivama i konvencijama Evropske unije, svaka država mora da ima barem nekoliko nacionalnih parkova ili zaštićenih morskih područja kao i da usvoji propise za njihovu zaštitu od zagađenja i invazivnih vrsta. U svim zaštićenim područjima na moru zakonom je zabranjeno sidrenje, ronjenje, ribolov, osim uz posebne dozvole nadležnih ministarstava. U Italiji, na primer, postoji 27 zaštićenih morskih područja, a prema rečima Marije Rapini iz nevladine organizacije „Marevivo“, cilj je da dostignu brojku od 50 u sledećih nekoliko godina.

„Kada ratifikujemo Barselonsku konvenciju, bićemo u obavezi da proglasimo zaštićena područja na moru“, kaže Ana Pajević iz crnogorskog Ministarstva turizma i zaštite životne sredine. „Planiramo da u narednom periodu zaštitimo deset posto morskog područja u Crnoj Gori“. Ipak, za sada, to su samo ciljevi.

Naučnici otvaraju vrata političarima

Dok su političari u regionu malo toga učinili u oblasti saradnje radi suzbijanja aktuelne pretnje, naučnici iz različitih zemalja užurbano razmenjuju informacije. „More nema granica, i ako hoćemo da ga sačuvamo, moramo da radimo zajedno“, kaže Vesna Mačić. „Svi koji se bave morem znaju da tu ne sme biti granica“.

Institut za biologiju mora u Kotoru sarađuje sa Institutom za oceanografiju i ribarstvo iz Splita, Institutom za more i priobalje iz Dubrovnika kao i sa Laboratorijom za biologiju mora Univerziteta u Nici, Francuska.

U kotorskom institutu su ponosni jer su posle rata s početka devedesetih među prvima napravili zajednički projekat sa hrvatskim kolegama o monitoringu pograničnog morskog pojasa. „Saradnja u oblasti zaštite mora je dobar model za pomirenje nekada zaraćenih zemalja“, sugeriše Mačićeva. Njene kolege iz Splita i Dubrovnika dele ovo mišljenje.

Rat na Balkanu je ipak ostavio posledice, a naučnici se slažu da će „mnogo vode proteći Jadranom“ dok saradnja ne bude ponovo u potpunosti obnovljena. „Pre pet godina Vlada Nemačke je htela da finansira projekat o delfinima koji bismo mi u Hrvatskoj radili zajedno sa Crnom Gorom“, primećuje naučni saradnik dubrovačkog Instituta za more i priobalje Vlado Onofri. „Zbog antagonističkih političkih stavova obe zemlje nismo uspeli da uspostavimo saradnju“. Potom dodaje: „Ratovi koče razmenu informacija, pogotovo u glavama političara, a oni daju novac“.

Slično razmišlja i direktor Nacionalnog parka „Mljet“ Osvin Pečar koji se slaže da je problem u političarima. „Mi ćemo da sarađujemo sa svima ako tu imamo neki interes“, kaže on. „Ali ako novac dobijate iz državnih struktura, onda to ide mnogo teže“. U međuvremenu, jedinstvena lepota jadranskog morskog dna je u ozbiljnoj opasnosti od ovog „zelenog grabljivca“.

Morska trava i puževi – iznenađujući saveznici

Da li se išta može učiniti u ovoj fazi? Ima nekih slabašnih nada u rešenje problema širenja alge koje bi zadovoljilo standarde zaštite životne sredine. Naučnici ukazuju na značaj morske trave posidonije koja predstavlja prirodnu barijeru za širenje Caulerpe.

Međutim, to je jedino moguće ako su kolonije posidonije velike i zdrave. „Ukoliko Caulerpa uništi posidoniju, riba koja se u tim područjima reprodukuje i ostavlja jaja ce otići, a obala početi da erodira“, primećuje profesor Ćineli sa Univerziteta u Pizi.

Još jedno moguće „biološko“ rešenje je dovođenje tropskog puža čija je omiljena „poslastica“ upravo Caulerpa. „Ovaj puž živi u morima oko Australije, i njegovim dovođenjem u Sredozemno more bi problem Caulerpe u Mediteranu bio najbezbolnije rešen“, smatra Ante Žuljević iz Splita.

Naučnici takođe istražuju da li se širenje Caulerpe može zaustaviti prekrivanjem lokacija neprozirnom folijom na kojima se alga pojavila. Ova metoda, međutim, tvrde mnogi naučnici, ne donosi dobre rezultate. „Prekrivanje alge folijom, ili ubrizgavanje otrova je postupak sličan hemoterapiji – ona uništava tumor, ali i organizam“, kaže Onofri. „Tako i otrovi koji se ubrizgavaju da bi se odstranila alga, osim nje ubijaju i sve ostale organizme koji žive u neposrednoj blizini“.

Ostale mere za suzbijanje alge su u suprotnosti sa potrebama turističke industrije.

Jedan od metoda koji preporučuju naučnici jeste zabrana sidrenja u područjima gde je Caulerpa prisutna, ili tamo gde postoje kolonija posidonije, pošto one mogu biti oštećenje sidrenjem, čime bi se utro put širenju Caulerpe. „Kruzer sa sidrom od nekoliko tona počupa Caulerpu i raznese je po morskom dnu“, kaže Onofri.

Vlado Onofri smatra da bi zabranu sidrenja prvo trebalo uvesti u Dubrovniku, gde svakodnevno pristaju i sidre se veliki brodovi. Ipak, šteta koju bi takva mera nanela turističkoj industriji onemogućava njeno donošenje. „Ako zabranimo sidrenje, eto odmah štetnog uticaja na ekonomiju“, priznaje on.

Što se tiče meštana u primorju, niko se, pak, neće požaliti ako se takva mera donese. „Turisti koji dolaze brodovima ne troše nimalo novca u našim kafeima ili restoranima. Oni imaju sve što im je potrebno u svojim plovećim gradovima“, kaže Ljuba, vlasnica jednog kafea. „Turisti samo zagađuju naše more i vazduh, donose neke čudne biljke na svojim sidrima i potom odlaze. Bolje je da ne dolaze uopšte“, dodaje ona.

Osvin Pečar se slaže da bi nešto trebalo učiniti, ali zna da je to lakše reći nego ostvariti. „Zabrana sidrenja u uvalama je u direktnoj suprotnosti sa potrebama nautičkog turizma“, kaže on. „Oko 25 odsto nautičara u Hrvatsku dolazi samo zbog toga što je sidrenje dozvoljeno bilo gde“.

Ipak, Pečar i Onofri se nadaju kompromisnom rešenju u vidu velikih plutača sa sopstvenim sidrima koje bi brodovi mogli da koriste da se usidre, a da ne dođu u direktan kontakt sa morskim dnom. Naučnici, nevladine organizacije i vlade takođe su jednoglasne u apelu na ljude koji rone, sidre i ribare da, ukoliko sa dna slučajno pokupe Caulerpu, ne bacaju je nazad u more. Ako se već ne može u potpunosti zaustaviti onda makar ne treba ni pospešivati njeno širenje.

U međuvremenu, Onofri upozorava da će širenje Caulerpe, ukoliko se ništa ne preduzme, imati ozbiljne ekonomske posledice po sve jadranske države u bliskoj budućnosti. „Za nekoliko godina, more će biti plavo na površini, a zeleno na dnu“, kaže on, pokazujući na maleno ostrvo Lokrum u blizini Dubrovnika, „primorskog raja“ koje je sada okupirala podmukla alga.

„Caulerpa etnički čisti more“, zaključio je Onofri.